Leto ima tu lepu sposobnost da nas na nekoliko nedelja ubedi da pravila zapravo i ne postoje. Spavamo kada nam se spava, ručamo kada ogladnimo, večera se pomera za neko pristojno vreme posle deset, a doručak se bez mnogo griže savesti zameni sladoledom na plaži. Onda stigne septembar i polako nas vrati u okvire iz kojih smo tokom leta uspešno pokušavali da pobegnemo. Alarm ponovo zvoni u isto vreme, radni dan ima svoj početak i kraj, a obaveze se vraćaju u kalendar.